„Siva zona“ kao ideologija

punkredgray

Često se misli da je takozvana siva zona „ni crna ni bela“, odnosno da je bez ideološke pozadine. Svaka potkultura, pa tako i hardkor, se određuje u odnosu na mejnstrim kulturu. Ideologija i sistem vrednosti koji prožima mejnstrim se odražava u većoj ili manjoj meri na svaku postojeću potkulturu.

Mnogi će na ovo odgovoriti kako svaka potkultura upravo to i jeste zato što sa sobom nosi zaseban set vrednosti, različitih od onih koje su ponuđene u mejnstrimu. To u osnovi jeste tačno, ali svako od nas – bio panker, metalac, skins ili emo – pre svega je deo jedne šire kulture. Svaka potkultura, stoga, treba da se posmatra u širem kulturnom kontekstu. Pošto nemam ni vremena ni prostora da dublje razrađujem sve elemente koji čine hardkor potkulturu, usredsrediću se samo na ono što je u ovom tekstu od značaja za temu kojom se bavim. To je ideologija u pozadini panka.

Što se tiče hardkora kao potkulture, nju su od početka karakterisali radikalni politički stavovi, po kojima je bila jasno prepoznatljiva u široj javnosti. Svoje ideje panksi su izvorno crpeli sa levice oštro i beskompromisno ih konfrontirajući građanskoj ideologiji. Njihova se lirika uglavnom svodila na kritiku i poziv na pobunu protiv sistema, na radikalni društveni preobražaj. To je bilo očekivano s obzirom na klasnu strukturu ove tradicije, kojoj se većinom okretala radnička omladina.

Kako je vreme prolazilo, ta klasna struktura se menjala, kao posledica zahvatanja sve širih slojeva srednje klase. Pojedini bendovi, motivisani težnjom ka većoj zaradi i slavi, počeli su da se dodvoravaju široj publici – to jest širem tržištu.

Jasno je da je konformizam koji je nastao iz ovog komercijalnog pristupa učinio da hardkor izgubi svoju početnu oštricu, svoj izvorni socijalni naboj.

Dobar primer današnjeg pankerskog konformizma jeste tolerancija prema fašističkim i fašistoidnim idejama na HC sceni. Ova grupa se u žargonu naziva „sivom zonom“ zbog svoje političke „neodređenosti“ i flertovanja sa krajnjom desnicom. Kod nekih pripadnika-ca „sive zone“, stvari su vrlo jasne. Njima su ideje ekstremne desnice prihvatljive, ili čak veoma bliske, ali tu bliskost prikazuju prilično suptilno zbog negativne konotacije koje ove ideje imaju na pank sceni. Kod drugih stvari opet izgledaju potpuno zamršeno i nejasno na prvi pogled, iako podrobnija analiza pokazuje da nije tako. To su bendovi koji  zagovaraju stav poistovećivanja levice i desnice. Oni sebe vide kao branioce jedinstva hardkor scene i kao jedine prave nosioce duha te potkulture.

Dobar deo današnje hardkor ekipe ide i dalje od toga tvrdeći kako su oni „oslobođeni“ svih političkih „predrasuda“ – i levice i desnice. Oni za sebe tvrde da su apolitični, odnosno da nisu nijedne političke orijentacije, jer ne žele da „ograniče“ svoj intelekt „ideološkim zabludama“.

Šta znači biti apolitičan? To znači ne biti svestan sopstvene političke orijentacije, a ne biti bez nje. Njihova želja za dostizanjem ovog ideala, ideala apstraktne slobode, proizvod je njihovog površnog doživljavanja politike i ideologije, kao i indoktrinacije od strane vladajuće, građanske, ideologije, a ne nekakvog oslobođenja od „ideološke zatucanosti“. Što ste manje svesni sopstvene političke orijentacije, što je vaše ideološko opredeljenje manje artikulisano, to je iskrivljenija i dogmatičnija vaša svest o svetu.

Ideologija sive zone predstavlja odraz vladajuće, neoliberalne ideologije, koja svojim iskrivljenim poimanjem slobode kao fetiša tolerancije, samu sebe konzervira. Žigošući sukob ideja kao „netolerantan“ i čak „nepristojan“, neoliberalni fetiš tolerancije počinjava perfidan vid nasilja nad mišlju, koju manirima obavezuje na stagnaciju.

Drugim rečima, u svom apstraktnom i površnom svetom ratu „protiv ideologije“, služi se najkrućim ideološkim dogmatizmom i predstavlja groblje za drugačije mišljenje. Preuzimajući ovaj fetiš, ideologija sive zone ujedno preuzima i ideološku odbranu trenutno postojećeg poretka, protiv kojeg urla, koji tvrdi da odbacuje. Takav stav dovodi do toga da se hardkor scena smežura, od (pot)kulturnog odgovora jednog sloja omladine na represivni i otuđeni karakter sistema, ka običnom „fazonu“, „ličnom izboru“, koji nije ništa drugo do samo još jedan artikal na tržištu zabave.

To licemerno igranje „plavih šlemova“ i neutralaca, vrlo je neodgovorno i destruktivno za čitavu hardkor zajednicu. Ukoliko je hardkor samo „fazon“, bez artikulisanog društvenog sadržaja, onda je prirodno i za očekivati da će pankeri puniji politički sadržaj potražiti na nekom drugom mestu – neretko upravo utapajući se u vode mejnstrima i prihvatajući vladajuće, „zdravorazumske“ ideje, poput sve raširenijeg nacionalističkog smeća, padajući desnici u zagrljaj pun mržnje i zadrtosti, a sve u ime apstraktno shvaćenih „slobode pojedinca“ i „jedinstva scene“, lišenih sadržine.

Ako zaista želimo da očuvamo jedinstvo u našem kolektivu, da kroz njega delujemo na širu zajednicu, onda se moramo osvrtati na stvarne probleme koji u njoj postoje i orijentisati se ka stvarnim snagama i strukturama za koje smatramo da nude najbolje rešenje tih problema. Jedino na taj način možemo razumeti uzroke društvenih problema i adekvatno na njih odgovoriti, umesto da zabijamo glave u pesak čekajući da problemi nestanu sami od sebe. Ali ako prihvatimo ideološku ograničenost sive zone i nastavimo sa relativizacijom i izjednačavanjem svih (drugih) ideologija, poput nacionalizma i komunizma, fa i antifa, desnice i levice, kao kolektiv nećemo daleko dogurati – štaviše, nećemo ni biti kolektiv.

 

Leon Bauer


One Comment on “„Siva zona“ kao ideologija”

  1. […] Oni ne bježe od politike u “apolitičnost” niti se prilagođavaju široj publici i širem tržištu jer to nije nešto što pank bendovi rade. Taj konformizam i prilagođavanje su doveli do tolerisanja fašističkih ideja na pank i hardcore sceni – do sive zone – koja je ustvari apolitičnost, odraz vladajuće ideologije. […]


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.